адвокат Раде Кнежевић

Већина правника, чак и Судија и адвоката, вероватно не само да Вам не би дали неке дефиниције ових наизглед свима познатих појмова, већ тешко да би знали и разлике. Наравно ту сам спадао и ја. Но како у животу је битно, ако не сам знати, а оно знати где пронаћи, тако сам читајући неколико књига од аутора који су прилично добро обрадили ове вековне појмове, понешто и сам научио, што бих волео да и Вама укратко предочим. Можда Вам и нешто користи.
Правда. Појам који свима нама означава нешто што можда више каткад припада религији него праву, више Теологији него Правној науци. Улпијан је говорио, правда је стална воља дати сваком оно што му припада. Сваком по заслузи. Сваком своје. Правда је вечито настојање да се свакоме додели право које му припада. Суум цуиqуе. Морал и правда су појмови који се узајамно прожимају и допуњују. Како је говорио познати адвокат, мислилац, државник и беседник Цицерон: “Нихил хонестум ессе потест, qуод иуститиа вацат.“ Ништа не може бити часно чему недостаје правде.
Правичност је идеја правде примењена у пракси. Термин правде би означавао апстрактну идеју, док термин правичност означава примену те апстрактне идеје на конкретне случајеве. Правичност је дакле конкретно оваплоћење правде.
Правичност у себи садржи и практичност. Тако да је итекако примењива у Суђењу, или би требало да буде. Правичност исправља техничке недостатке писаног правила, прилагођава апстрактну норму особености конкретног односа.
Платон је говорио да правичност лечи, понекад тиранина несносног- закона. Тако Суарез каже да правичност исправља закон у ономе његовом делу у којем је због своје општости омануо.
Дакле правичним суђењем постиже се извесна корективана функција, од стране Судије. То је управо оно што су људи и желели од Судије, Судије као часног човека, људског бића, а не још једне програмиране рачунарске машине.
Право упуство за суђење по правичности даје чувени Валтазар Богишић, тако Чл. 3 Општеимовинског законика Црне Горе из 1888, према којем, кад нема потребног правног правила, онда случај треба решити“по општим основима правде и правице“. Подробније упуство даје у чл. 783 Законика.
„У таквоме суђењу судија треба да, оцењујући са сваке стране прилике посла, пази особито на то што часни људи држе да је право, и што је у складу са јавним веровањем и поштењем, без којих не може бити уредна саобраћаја међу људима. И тако судија то све ради по души и савјести, он опет треба да пази, колико је то могуће, и на разум и мишљење народа или разреда људи којима су обични послови те руке“. Коментаришећи ово упуство, наш познати правник Божидар Марковић каже „Богишић је овим упуством навео све битне елементе суђења по правичности: конкретне околности случаја, објективну друштвену оцену вредности, етичке моменте, рационанлан критеријум, и професионална схватања уже групе.“
Примена принципа правичности представља дакле комплексно, али и комплетно суђење.
Кад смо мало загребали по овим појмовима, природно долазимо и до појма-Право.
Опет ни појам права, не може се одмах лако дефинисати. Наиме, поред позитивног права, којег ћемо у наредним редовима детаљније анализирати и објаснити, постоји и појам праведног права, природног права, оно што би позитивно право требало да буде. Иус аеqууим, наспрам иус стрицтум.
Позитивно право. То је оно право које важи у једној држави, регулисано актуелним, сада важећим прописима. Позитивно право је обавезно правило друштвеног понашања које стварно важи у једној држави и чије непоштовање повлачи за собом државну санкцију. То су она правила која у једној земљи важе као право, која пријмењују судови. То су формулисана правила владања, закони, уредбе, обичајно право, уговори и судска пракса.
Између правде и позитивног права настаје временом неизбежан несклад услед еволуције друштвеног живота и статичности писаних правила позитивног права.
Жорж Рипер каже да право треба да оствари правду која је једна морална идеја.
Дакле између моралног, праведног и позитивноправног права постоје разлике у обиму и јачини санкције. Морално је најшире. Све што је морално није праведно, а још мање позитивно право. Зато Јелинек каже да право обезбеђује само минимум морала неопходном једном друштву да би могло опстати.
Велики мислиоци су то и сликовито објаснили: „То су три концетрична круга, која имају исти центар, али чији су обими неједнаки, наравно обим права је најужи, обим правде је нешто шири, а обим моралног круга превазилази оба претходна.“
Свет ће засигурно бити лепше место за живот кад потреба за разликовањем ових појмова постане излишна. Када дође до веће морализације права, односно легализације морала. Кад се правда, правичност, право, стопе у један, један који ће људима чинити живот лакшим и лепшим.

Аутор: адвокат Раде Кнежевић